недеља, 24. октобар 2010.

Јован Дучић: ЋУТАЊЕ



Остале су страсне речи неречене,
Само твоје очи, мирне као тмина,
Оне су гледале и слушале мене;
Мој бол на твом уху певаше тишина.

Каква химна срца, та реч неречена!
Та реч што не позна беспућа и блудње!
Кад тишина збори место нас, реч њена
Има сву чистоту сна и болне жудње.

Та блага музика љубави што ћути,
Има мир молитве у дубини духа:
Никада се речју лажи не помути,
Нит се глас порочни дирне нашег слуха.

Идеја у неми камен увајана;
Вера сва у сузи што неће да капи;
Та заклетва што је у незнан час дана;
И највиши закон бола који вапи.

3 коментара:

  1. ,,Kakva himna srca,,....! Hvala Andjelko sto si me vratio starim vradnostima.

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман21. март 2011. 21:13

    Професори су, чини ми се и знали нешто да оставе, док данас ...
    Овако треба лечити данашњу младеж!

    ОдговориИзбриши
  3. ...Остале су страсне речи неречене,
    Само твоје очи, мирне као тмина,
    Оне су гледале и слушале мене;
    Мој бол на твом уху певаше тишина......

    ОдговориИзбриши



Можда вас и ово занима

Пратиоци сајта