субота, 13. март 2010.

Херман Хесе | ПОНОВНИ СУСРЕТ



Да ли си могла да заборавиш
да је твоја рука некад у мојој лежала,
и да се неизмерна радост
из твоје руке у моју,
с мојих усана на твоје прелила,
и да је твоја коса плава
читаво једно кратко пролеће
огртач среће мојој љубави била,
и да је овај свет, некада мирисан и распеван,
сада сив и уморан,
без љубавних олуја
и наших малих лудости?

Зло које једно другом наносимо
време брише и срце заборавља;
али часови среће остају,
њихов је сјај у нама.

2 коментара:

  1. ...Da... ipak su njegova dela toliko uticala na mene da su formirala moj karakter i odredila moju sudbinu... I to toliko da je ova pesma ZAPRAVO MOJA ( I NJENA !!! ) ...

    ОдговориИзбриши



Можда вас и ово занима

Пратиоци сајта