среда, 17. март 2010.

Пабло Неруда | СВИЂАШ МИ СЕ КАД ЋУТИШ



Свиђаш ми се кад ћутиш, јер тад си као одсутна,
и чујеш ме издалека, и глас мој не дотиче те.
Чини ми се као да су ти летеле очи
и као да ти је пољубац један затворио уста.

Како су ствари све испуњене душом мојом
израњаш из ствари испуњена душом.
Лептирице сна, души мојој си слична,
и слична си речи меланхолија.

Свиђаш ми се када ћутиш - и кад си као удаљена.
И када - као да се жалиш, лептирићу у гукању.
И чујеш ме издалека, и глас мој не дотиче те:
Пусти ме да ћутим с ћутањем твојим.

Пусти, да ти говорим с твојом ћутњом
јасном као свећа једна, простом као прстен један
као ноћ си, ћутљива, звездана.
Ћутање ти је звездано, тако далеко и једноставно.

Свиђаш ми се кад ћутиш, јер си као одсутна.
Удаљена и болна као да си умрла.
Једна реч тада, осмех, довољан је један.
И весео сам, весео - што то није тачно.

2 коментара:

  1. ......i ponovo pročitani stihovi Pabla Nerude uvek su "novi", nikad zastareli.....uvek odzvanjaju lepotom..."I veseo sam, veseo - što to nije tačno"

    ОдговориИзбриши
  2. ...Pusti me da cutim sa cutanjem tvojim......sjajno.
    Koliko je snazna i velika ljubav, kada cutanjem volimo...jer osemhom i pogledom mnogo vise ljubavi pruzamo........reci kvare lepotu tisine ljubavi.......
    Posle Tagore, Neruda mi je omiljeni pesnik i narvno ima jos jedan..........

    ОдговориИзбриши



Можда вас и ово занима

Пратиоци сајта