У први сумрак летње ноћи једне
Ја сам Вас првом у животу срео;
Кроз сребрнасто магличасти вео
Ја спазих Вашег лица црте чедне.

И моје очи, земне, сласти жедне
Упреше у Вас поглед доста смео;
Тај смели поглед као да је хтео
Да изда тајне једне душе бедне.

Упознасмо се. И да бих Вас глед'о
Изближе пођох с Вама напоредо;
И целог пута ја очију својих

Не скидох са Вас. И мада смо доста
Са друштвом ишли, мени жеља оста:
Ја очи своје доста не напојих.