Клонути мора, мора пасти.
Судбино, прије но ми клоне,
О дај му још једанпут цвасти
Још једном опиј га и дигни
Милином једне младе жене,
Још једне заљубљене очи
За ове очи занесене.
Кад већ се мора у том срцу
Угасит младост, а за вазда,
Са својим благом, слично шкрицу
Нек не умре, већ нек се разда!
Још неколико јасних дана,
Да цијелог себе у њих згуснем,
И грлећи се, љубећи се
Остатак младости да уснем.
Eh! Zar bas mora :)
ОдговориИзбришиEvo ga i stari, predobri Dobriša;jedan od mojih omiljenih pesnika.Klasičan, ali, nesvakidašnje snažan, ume da uzburka, baš, baš.Volim i njegovu pesmu "Mala Kavana", pa "Povratak", pa "Voćka poslije kiše"...Po prvi put vidim i njegovu fotku-baš liči na Hemfrija Bogarta. :))
ОдговориИзбришиБогме, песници су некад били фаце, а не као ми данашњи.
ОдговориИзбриши"И грлећи се, љубећи се
ОдговориИзбришиОстатак младости да уснем." Može i tako na kraju krajeva, ako ne postoji izbor!