субота, 16. јануар 2010.

Добриша Цесарић: МА КАКО УЗДИГЛО СЕ СРЦЕ



Ма како уздигло се срце,
Клонути мора, мора пасти.
Судбино, прије но ми клоне,
О дај му још једанпут цвасти

Још једном опиј га и дигни
Милином једне младе жене,
Још једне заљубљене очи
За ове очи занесене.

Кад већ се мора у том срцу
Угасит младост, а за вазда,
Са својим благом, слично шкрицу
Нек не умре, већ нек се разда!

Још неколико јасних дана,
Да цијелог себе у њих згуснем,
И грлећи се, љубећи се
Остатак младости да уснем.

4 коментара:

  1. Evo ga i stari, predobri Dobriša;jedan od mojih omiljenih pesnika.Klasičan, ali, nesvakidašnje snažan, ume da uzburka, baš, baš.Volim i njegovu pesmu "Mala Kavana", pa "Povratak", pa "Voćka poslije kiše"...Po prvi put vidim i njegovu fotku-baš liči na Hemfrija Bogarta. :))

    ОдговориИзбриши
  2. Богме, песници су некад били фаце, а не као ми данашњи.

    ОдговориИзбриши
  3. "И грлећи се, љубећи се
    Остатак младости да уснем." Može i tako na kraju krajeva, ako ne postoji izbor!

    ОдговориИзбриши



Можда вас ово занима

Пратиоци сајта