У овим јутарњим сатима:
више нема речи,
саме географске дужине,
линије на мапи,
неколико бројки.
Чак ни то.
А овде капија:
никад нисам усамљеност
замишљао као капију:
помишљао сам
на зид.
И тај узвик стражара у мени:
Стој!
Ко иде?
Ко беше ту?
саме географске дужине,
линије на мапи,
неколико бројки.
Чак ни то.
А овде капија:
никад нисам усамљеност
замишљао као капију:
помишљао сам
на зид.
И тај узвик стражара у мени:
Стој!
Ко иде?
Ко беше ту?
E, i ja znam za Jehudu Amihaja!Otkrila sam ga jedna davne godine, u nekadašnjoj knjižari Kultura, na Terazijama.Naravno, odmah sam kupila knjigu.Omiljeni stihovi su mi:
ОдговориИзбришиI ne smeš da pokazuješ slabost.
Ponekad se u sebi srušim
a da ljudi i ne primete.
Ja sam kao ambulantna kola
Na dve noge, koja nose pacijenta
u meni u stanicu ne-pomoći
uz zavijanje sirena.
Ljudi misle da je to
običan govor.