Миришу силно бијели цв'јетовии пада ситна киша прољетна,
ја киснем сам.
О нико не зна како је
тешко ходити сам и болестан,
без игдје иког свога,
у златно прољеће.
У срцу моме нема љубави,
у срцу мом су тавни спомени,
давни и мучни.
Силно миришу бијели цв'јетови.
Киснем. Без мира, без љубави.
Сам и жалостан.
Po prvi put čitam neku Andrićevu pesmu; ovo zaista on peva, kako je svaki čovek sam na ovom svetu, a vazda i na gubitku. Tako suptilno, tako uzdržano, a bolno, ipak, bolno, do srži...Prelepo.
ОдговориИзбришиizvini sta on PEVA leba ti dete??
ИзбришиPesmu! A sta si ti mislio(la)? Pisanje poezije se kaza i pevanje. Nije samo GRAND zevanje pevanje!!
ИзбришиPogodile su me reci iz Andriceve pesme,zivot koji trci pored mene,nemoc da pomognem tom,stvarnom,bicu koje postoji u mom zivotu,samom,bolestnom,.....samoca, bolest i tuga,...!
ОдговориИзбриши