10 септембар 2009

Иво Андрић | ЛАЊСКА ПЈЕСМА



Миришу силно бијели цв'јетови
и пада ситна киша прољетна,
ја киснем сам.

О нико не зна како је
тешко ходити сам и болестан,
без игдје иког свога,
у златно прољеће.

У срцу моме нема љубави,
у срцу мом су тавни спомени,
давни и мучни.

Силно миришу бијели цв'јетови.
Киснем. Без мира, без љубави.
Сам и жалостан.

4 коментара:

  1. Po prvi put čitam neku Andrićevu pesmu; ovo zaista on peva, kako je svaki čovek sam na ovom svetu, a vazda i na gubitku. Tako suptilno, tako uzdržano, a bolno, ipak, bolno, do srži...Prelepo.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Анониман31. март 2012. 18:09

      izvini sta on PEVA leba ti dete??

      Избриши
    2. Анониман31. март 2012. 21:08

      Pesmu! A sta si ti mislio(la)? Pisanje poezije se kaza i pevanje. Nije samo GRAND zevanje pevanje!!

      Избриши
  2. Pogodile su me reci iz Andriceve pesme,zivot koji trci pored mene,nemoc da pomognem tom,stvarnom,bicu koje postoji u mom zivotu,samom,bolestnom,.....samoca, bolest i tuga,...!

    ОдговориИзбриши

Све што напишете је слика вашег образа!