недеља, 03. мај 2009.

Десанка Максимовић | СРЕЋА



Не мерим више време на сате,
ни по сунчевом врелом ходу
дан ми је кад његове се очи врате
и ноћ кад поново од мене оду.

Не мерим срећу смехом, ни тиме
да ли је чежња моја од његове јача;
срећа је мени кад болно ћутим с њиме
и кад нам срца бију ритмом плача.

Није ми жао што ће живота воде
однети и моје гране зелене;
сад нека младост и све нека оде:
он је задивљен стао крај мене.

Десанка Максимовић - Поезија суштине


19 коментара:

  1. Prekrasno!
    Šta reći a da nije već rečeno!
    Zašto su svi velikani pera sada zvijezde na nebu!
    Zar je presušio izvor sa kog su se napijali, pa danas iz gomile pjesnika ne možeš odabrati jednog,i reći: Da to je onaj što u sebi nosi barem kap njihove veličine! Ili je zveckanje oružja ubilo sve ono tanano u ljudima!

    ОдговориИзбриши
  2. Nije izvor presusio vec neko smisljeno ubija duhovnost. I to ne samo na ovim ovde prostorima. Sansu dobijaju poslusni a netalentovani ljudi, a onda nema ni poezije. I svekolike umetnosti.

    ОдговориИзбриши
  3. Ne mogu da pronadjem pridev kojim bih opisao...predobro!

    ОдговориИзбриши
  4. А можда ипак сада негде одраста једна Десанка Максимовић или Исидора Секулић, а ми о томе и не слутимо? Или већ пише прве дивне стихове, ниже бисерне сликове? Ко то може знати? Не умире поезија тек тако, јер би и живот замро, сасушио се као грана којом сокови више не струје.

    ОдговориИзбриши
  5. Sreca je ljubav. Kako je to divno pesnikinja pokazala, a da ni jednom nije pomenula rec ljubav niti bilo koju slicnou. Sjajna Desanka Maksimovic!

    ОдговориИзбриши
  6. Анониман15. мај 2011. 14:47

    Docice i novi talenti koji ce nastaviti tamo gde su nasi velikani stali.Problem je samo sto kada i dodju ti novi velikani mi ih sputavamo i ne dajemo im priliku da se duhovno razvijaju i stvaraju,a sve to zbog naseg egoizma i sebicnosti.

    ОдговориИзбриши
  7. Анониман29. мај 2011. 21:36

    predivni stihovi!obozavam poeziju..jelena

    ОдговориИзбриши
  8. nije vazna cena ljubavi...jer "on je zadivljen stao kraj mene".kako je to nekada bilo romanticno!jadne ove nove generacije.odrastaju uz nakaze i ubice.

    ОдговориИзбриши
  9. Jedina i neponovljiva!!!

    ОдговориИзбриши
  10. Анониман17. мај 2012. 10:11

    Desanka je sama po sebi olicenje dobrote i blagosti, pa i njene pesme ne mogu biti drugacije. Bilo da je rodoljubiva, bilo decija, dilo ljubavna, svaka je tako topla, puna ljubavi i svakom veoma bliska.
    Zaista, jedna je Desanaka Maksimovic.

    ОдговориИзбриши
  11. svaka cast,cestitam na izboru pozije,odusevila sam se stranicom

    ОдговориИзбриши
  12. Анониман16. мај 2013. 16:35

    Kao i uvek,svaka njena pesma je divna,obozavam je,podseca me na detinjstvo,citala sam je,prva mi je bila zbirka reci stihom okovane,izabrane pesme,zena i dalje zivi,trebalo bi decu vise upucivati poeziji,knjigama,i kvalitetnim stvarima...

    ОдговориИзбриши
  13. blog je sjajan svaka cast autoru ceo prostor bivse jugoslavije ima cime da se pohvali bar kad je u pitanju poezija

    ОдговориИзбриши
  14. Анониман24. јун 2014. 00:22

    Najlepša i najljubavnija pesma, za vijek i vjekova.

    ОдговориИзбриши
  15. ПРЕДОСЕЋАЊЕ

    Познала сам те кад снег се топи,
    топи, и дува ветар млак.
    Близина пролећа душу ми опи,
    опи, па жудно удисах зрак.
    С нежношћу гледах стопa ти траг,
    траг по снегу белом;
    и знадох да ћеш бити ми драг,
    драг у животу целом.
    Познала сам те у звонак дан,
    дан пијан, свеж и мек.
    Чињаше ми се већ давно знан,
    знан кад те познадох тек.
    С нежношћу гледах стопа ти траг,
    траг на снегу белом;
    и знадох да ћеш бити ми драг,
    драг у животу целом.
    Познала сам те кад копни лед,
    лед, док се буди пролетњи дах;
    кад дан је час румен, час сетан, блед,
    кад сретно је и тужно у исти мах.
    С нежношћу гледах стопа ти траг,
    траг по снегу белом;
    и знадох да ћеш бити ми драг,
    драг у животу целом.

    ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ

    ОдговориИзбриши



Можда вас ово занима

Пратиоци сајта