Не мерим више време на сате,
ни по сунчевом врелом ходу
дан ми је кад његове се очи врате
и ноћ кад поново од мене оду.
Не мерим срећу смехом, ни тиме
да ли је чежња моја од његове јача;
срећа је мени кад болно ћутим с њиме
и кад нам срца бију ритмом плача.
Није ми жао што ће живота воде
однети и моје гране зелене;
сад нека младост и све нека оде:
он је задивљен стао крај мене.
однети и моје гране зелене;
сад нека младост и све нека оде:
он је задивљен стао крај мене.
Prekrasno!
ОдговориИзбришиŠta reći a da nije već rečeno!
Zašto su svi velikani pera sada zvijezde na nebu!
Zar je presušio izvor sa kog su se napijali, pa danas iz gomile pjesnika ne možeš odabrati jednog,i reći: Da to je onaj što u sebi nosi barem kap njihove veličine! Ili je zveckanje oružja ubilo sve ono tanano u ljudima!
Nije izvor presusio vec neko smisljeno ubija duhovnost. I to ne samo na ovim ovde prostorima. Sansu dobijaju poslusni a netalentovani ljudi, a onda nema ni poezije. I svekolike umetnosti.
ОдговориИзбришиNe mogu da pronadjem pridev kojim bih opisao...predobro!
ОдговориИзбришиА можда ипак сада негде одраста једна Десанка Максимовић или Исидора Секулић, а ми о томе и не слутимо? Или већ пише прве дивне стихове, ниже бисерне сликове? Ко то може знати? Не умире поезија тек тако, јер би и живот замро, сасушио се као грана којом сокови више не струје.
ОдговориИзбришиSreca je ljubav. Kako je to divno pesnikinja pokazala, a da ni jednom nije pomenula rec ljubav niti bilo koju slicnou. Sjajna Desanka Maksimovic!
ОдговориИзбришиDocice i novi talenti koji ce nastaviti tamo gde su nasi velikani stali.Problem je samo sto kada i dodju ti novi velikani mi ih sputavamo i ne dajemo im priliku da se duhovno razvijaju i stvaraju,a sve to zbog naseg egoizma i sebicnosti.
ОдговориИзбришиpredivni stihovi!obozavam poeziju..jelena
ОдговориИзбришиnije vazna cena ljubavi...jer "on je zadivljen stao kraj mene".kako je to nekada bilo romanticno!jadne ove nove generacije.odrastaju uz nakaze i ubice.
ОдговориИзбришиJedina i neponovljiva!!!
ОдговориИзбришиDesanka je sama po sebi olicenje dobrote i blagosti, pa i njene pesme ne mogu biti drugacije. Bilo da je rodoljubiva, bilo decija, dilo ljubavna, svaka je tako topla, puna ljubavi i svakom veoma bliska.
ОдговориИзбришиZaista, jedna je Desanaka Maksimovic.
FENOMENALNO!
ОдговориИзбришиsvaka cast,cestitam na izboru pozije,odusevila sam se stranicom
ОдговориИзбришиHvala. Veliki trud ulazem, ali sa jos vecim zadovoljstvom. Poezija je nacin zivota.
ИзбришиKao i uvek,svaka njena pesma je divna,obozavam je,podseca me na detinjstvo,citala sam je,prva mi je bila zbirka reci stihom okovane,izabrane pesme,zena i dalje zivi,trebalo bi decu vise upucivati poeziji,knjigama,i kvalitetnim stvarima...
ОдговориИзбришиblog je sjajan svaka cast autoru ceo prostor bivse jugoslavije ima cime da se pohvali bar kad je u pitanju poezija
ОдговориИзбришиХвала на похвалама о блогу.
ИзбришиNajlepša i najljubavnija pesma, za vijek i vjekova.
ОдговориИзбришиПРЕДОСЕЋАЊЕ
ОдговориИзбришиПознала сам те кад снег се топи,
топи, и дува ветар млак.
Близина пролећа душу ми опи,
опи, па жудно удисах зрак.
С нежношћу гледах стопa ти траг,
траг по снегу белом;
и знадох да ћеш бити ми драг,
драг у животу целом.
Познала сам те у звонак дан,
дан пијан, свеж и мек.
Чињаше ми се већ давно знан,
знан кад те познадох тек.
С нежношћу гледах стопа ти траг,
траг на снегу белом;
и знадох да ћеш бити ми драг,
драг у животу целом.
Познала сам те кад копни лед,
лед, док се буди пролетњи дах;
кад дан је час румен, час сетан, блед,
кад сретно је и тужно у исти мах.
С нежношћу гледах стопа ти траг,
траг по снегу белом;
и знадох да ћеш бити ми драг,
драг у животу целом.
ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ
Samo za Radu
ОдговориИзбришиJe
ОдговориИзбриши