03 мај 2009

Милош Црњански | ПРИЧА



Сећам се само да је била
невина и танка
и да јој је коса била
топла, као црна свила
у недрима голим.

И да је у нама пре уранка
замирисо багрем бео.

Случајно се сетих невесео,
јер волим:
да склопим очи и ћутим.

Кад багрем догодине замирише,
ко зна где ћу бити.
У тишини слутим
да јој се имена не могу сетити
никад више.


5 коментара:

  1. Čitajući ove stihove , ostajem bez daha

    ОдговориИзбриши
  2. Милош Црњански је једна од наших снажнијих песничких појава.

    ОдговориИзбриши
  3. Bas je isken ovaj Milos.. hehe

    ОдговориИзбриши
  4. Biti sećanje onom koga voliš, makar i bezimeno, sreća je onom ko voli.....

    ОдговориИзбриши

Све што напишете је слика вашег образа!