невина и танка
и да јој је коса била
топла, као црна свила
у недрима голим.
И да је у нама пре уранка
замирисо багрем бео.
Случајно се сетих невесео,
јер волим:
да склопим очи и ћутим.
Кад багрем догодине замирише,
ко зна где ћу бити.
У тишини слутим
да јој се имена не могу сетити
никад више.
Čitajući ove stihove , ostajem bez daha
ОдговориИзбришиМилош Црњански је једна од наших снажнијих песничких појава.
ОдговориИзбришиBas je isken ovaj Milos.. hehe
ОдговориИзбришиJedan je Crnjanski! :)
ОдговориИзбришиBiti sećanje onom koga voliš, makar i bezimeno, sreća je onom ko voli.....
ОдговориИзбриши