субота, 09. мај 2009.

Иво Андрић | ЖЕЂ



Остадох те жељан, једног летњег дана,
О, сребрна водо, из туђега врела.
То је било давно -
Свака ми је стаза данас обасјана
Сунцем и лепотом. Срећа ме је срела.
Из стотину врела жеђ моја сад пије,
Али мира не нађох нигде, јер ме никад
Ватра прве жеђи оставила није.

6 коментара:

  1. citanjem raznih knjiga nedostiznog pisca Ive Andrica moj zivot se promenio.....na bolje:-)

    ОдговориИзбриши
  2. neprevazidjen ivo andric pesma zna se za koga

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман09. јун 2011. 20:09

    Ali mira ne nadjoh nigde,jer me nikad vatra prve zedji ostavila nije...

    ОдговориИзбриши
  4. Анониман27. март 2012. 17:39

    ja ne znam za koga je pesma, ako ce mi neko odgovoriti

    ОдговориИзбриши
  5. На данашњи дан је 1961. добио Нобелову награду.

    ОдговориИзбриши



Можда вас и ово занима

Пратиоци сајта