Lat«•» Ћир

9.5.09

Иво Андрић – ЖЕЂ


Остадох те жељан, једног летњег дана,
О, сребрна водо, из туђега врела.
То је било давно – 
Свака ми је стаза данас обасјана
Сунцем и лепотом. Срећа ме је срела.
Из стотину врела жеђ моја сад пије,
Али мира не нађох нигде, јер ме никад
Ватра прве жеђи оставила није.

6 коментара:

  1. Анониман1/16/2010

    citanjem raznih knjiga nedostiznog pisca Ive Andrica moj zivot se promenio.....na bolje:-)

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман1/16/2010

    uvek najbolji..

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман1/16/2010

    neprevazidjen ivo andric pesma zna se za koga

    ОдговориИзбриши
  4. Анониман6/09/2011

    Ali mira ne nadjoh nigde,jer me nikad vatra prve zedji ostavila nije...

    ОдговориИзбриши
  5. Анониман3/27/2012

    ja ne znam za koga je pesma, ako ce mi neko odgovoriti

    ОдговориИзбриши
  6. Анониман10/26/2013

    На данашњи дан је 1961. добио Нобелову награду.

    ОдговориИзбриши

Све што напишете је слика вашег образа!


НАЈНОВИЈИ КОМЕНТАРИ