07 мај 2009

Лаза Костић | МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ



Срце моје самохрано,
Ко те дозва у мој дом?
Неуморна плетисанко,
Што плетиво плетеш танко
Међу јавом и мед сном.

Срце моје, срце лудо,
Шта ти мислиш с плетивом?
Ко плетиља она стара,
Дан што плете, ноћ опара,
Међу јавом и мед сном.

Срце моје, срце кивно,
Убио те живи гром!
Што се не даш мени живу
Разабрати у плетиву
Међу јавом и мед сном!

2 коментара:

  1. Tako lijepo, tako pitko, kao dobro crno vino, što starije to bolje!Dal su zauvijek nestale ovakve poete, ili ih ima tako malo da se gube u sili svih onih samozvanih pjesnika!

    ОдговориИзбриши
  2. Много волим ову Лазину песму! Често је рецитујем...себи, другима, свом срцу, Сунцу...

    ОдговориИзбриши

Све што напишете је слика вашег образа!