четвртак, 7. мај 2009.

Лаза Костић | МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ



Срце моје самохрано,
Ко те дозва у мој дом?
Неуморна плетисанко,
Што плетиво плетеш танко
Међу јавом и мед сном.

Срце моје, срце лудо,
Шта ти мислиш с плетивом?
Ко плетиља она стара,
Дан што плете, ноћ опара,
Међу јавом и мед сном.

Срце моје, срце кивно,
Убио те живи гром!
Што се не даш мени живу
Разабрати у плетиву
Међу јавом и мед сном!

2 коментара:

  1. Tako lijepo, tako pitko, kao dobro crno vino, što starije to bolje!Dal su zauvijek nestale ovakve poete, ili ih ima tako malo da se gube u sili svih onih samozvanih pjesnika!

    ОдговориИзбриши
  2. Много волим ову Лазину песму! Често је рецитујем...себи, другима, свом срцу, Сунцу...

    ОдговориИзбриши

Све што напишете је слика вашег образа!



Можда вас ово занима