Мислим опет на твој осмех: он је за ме бистра,
низ кршевита жале случајно бризнула вода,
огледалце у коме бршљанова цваст титра;
а над свиме загрљај ведрог небеског свода.
То је моје сећање; не знам рећи да ли се
на твом лицу слободна душа чедно огледа
или си од луталица које светско зло разједа
и своју патњу свуда као амајлију носе.
Али ово ти могу рећи: твој замишљен лик
ћудљиве срџбе у талас спокоја урања
и лице се твоје помаља из мог сивог сећања
право попут младе палме пропет врх.
Са италијанског превео: Милан Комненић
низ кршевита жале случајно бризнула вода,

а над свиме загрљај ведрог небеског свода.
То је моје сећање; не знам рећи да ли се
на твом лицу слободна душа чедно огледа
или си од луталица које светско зло разједа
и своју патњу свуда као амајлију носе.
Али ово ти могу рећи: твој замишљен лик
ћудљиве срџбе у талас спокоја урања
и лице се твоје помаља из мог сивог сећања
право попут младе палме пропет врх.
Са италијанског превео: Милан Комненић
од његових многих мало разумљивих, ова је баш схватљива..браво на избору
ОдговориИзбриши"огледалце у коме бршљанова цваст титра;
ОдговориИзбришиа над свиме загрљај ведрог небеског свода",.......Koliko znam bršljan je otrovna biljka!
Ah, kakvo citanje poezije!!!
ОдговориИзбришиOgledalce u kome brsljaniva cvast titra.
Mozda je to osmeh pred cijim titrajem u sopstvenim zenicama predajes se ne pitajuci za posledice. Osmeh koji obara kao otrov brsljana.
Mozda!