Кад бих имао једну малу, малену кућицу.

Кад бих у ној имао један мали тепих

И кад би све то било моје.

Стол, мастило, полица

И на прозорима моје завјесе.

И на полици кад бих имао своје књиге.

Кад бих имао једну малу, малену кућу

И у њој жену која би ме без пара вољела…

И кад би та жена била моја.

Ма гдје и у ма ком мјесту било,

Кад бих малу, малену кућу нашао,

Довољан би био један мали тепих,

Довољан, па чак и сувишан.

Ма гдје, у ма ком граду било,

Било би довољно да имам полицу и своје књиге,

Жену која ме не воли због пара,

То би било доста, чак и сувише.