Кад бих у ној имао један мали тепих
И кад би све то било моје.
Стол, мастило, полица
И на прозорима моје завјесе.
И на полици кад бих имао своје књиге.
Кад бих имао једну малу, малену кућу
И у њој жену која би ме без пара вољела…
И кад би та жена била моја.
Ма гдје и у ма ком мјесту било,
Кад бих малу, малену кућу нашао,
Довољан би био један мали тепих,
Довољан, па чак и сувишан.
Ма гдје, у ма ком граду било,
Било би довољно да имам полицу и своје књиге,
Жену која ме не воли због пара,
То би било доста, чак и сувише.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!