не можеш никако написати а да не
испијеш чашу воде, поједеш комадић стакла.
Јер једна мала нејасна песма
захтева од тебе извесну природност,
као и нешто мало настраности уосталом.
Да би написао једну малу нејасну песму
потребно ти је неуобичајено оштроумље:
да свилу назовеш свилом, жену женом.
Ти који си у мени, помери се већ једном,
изађи напоље да видиш
и другу пустош, не само моју.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!