ох, та кућа б’једна! –
тражећ оком и руком кол’јевчицу малог Јове,
иконицу светог Ђорђа и ђерђефић твоје Руже?
Све је сада дим и пепел, све прогута чађа тавна –
ти, сломљена крепка грана, најбједнија међ женама,
мајко православна!
Јеси ли се находала ногама што једва носе
ох, те ноге болне!
Јеси ли се уморила тражећ Руму, краву своју,
краву своју, хранитељку старе баке и дјечице?
Да л’ је вуци растргоше ил’ је сакри шума тавна?
Не мучи се! За кога би сада били сир и мл’јеко,
мајко православна?
Је си ли се наплакала над судбином друга свога,
о друже љубљени!
Издајом га уловише, као пса га измлатише,
мучили га, везали га, бацали га у тамнице.
И он кога срце вукло дјела вршит тешка и славна,
као хром се богаљ врати да ти умре на рукама,
жено православна.
Јеси ли се накукала изнад оне страшне јаме,
о јамо проклета!
Гдје са гркљаном пререзаним дјеца твоја сада леже
покрај баке, и гдје мајку своју зову, за њом плачу;
и боје се, јер је рупа пуна људи, влажна, тавна?
Шутиш. Печат шутње јад је на уста ти ударио,
мајко православна.
Бл’једиш, тањиш и кочиш се, но бол немој гушит своју,
бол ти предубоку!
Пусти нека тужба твоја одјекује широм земље
и нек траје вјековима. Нека чују у што сада
прометну се сјета твоја, твоја туга стара, давна.
– Шутиш. Бл’једиш. И ореол мучеништва већ те круни,
мајко православна.
У попаљеном српском селу код Вргинмоста
Јануара 1943.
Браћо моја,Срби са Балкана. Како год да зовемо се сада, од тренутка када ударио брат на брата. Смртним грехом отрован од незнања што усадише нам нижи човек понудивши реч без светлости и врата. Остали без корена и стабла поубирали плодове са осушеног штапа. Сви поносити бусамо нигде части, достојанства. Шта то беше човек, јунак. Запаљених хартија избледели стихови србскијех добровољаца забрањених писаца унижених, протераних канџијом испод врата. Носиоци истине карактера чврстог никада сентименталан увек на страни правде. Опустошена је земља остала без врата, пале главе у заборав подигао руку брат на брата. Остала је љубав безусловна у монаха, вера- нада да упалиће се искра у срцима наша.
ОдговориИзбриши