Чекати, док поноћни звон тиња,

Да се донесе црна шкриња.

Не питати због ког је патња,

Звонити док не мине пратња.

Под балдахином и црним велом

Носити распело бело пред опелом.

Под тешким сребром погнути плећа,

Давити се у диму свећа.

С тамним сенама у бој стати

И тихе псалме запевати.

Слушати оргуље печалне

И звона посмртних јечање.

Крочити преко зева гробова

У пратњи слугу, божјих робова.

Мрзнути у зачарној ноћи,

Гледати туђег мртваца у очи.

Дрхтати на месечини кобној,

Уздисати на хумци гробној.

Порећи прошлост, јецајући,

Замађијано, клецајући.

Опростити сваком. Покајнички,

Грлити сандук очајнички.

Срицати тестамент последњих сати

И плакати, плакати, плакати.

•С мађарског превео Данило Киш