Ја сам рођак смрти.

Волим љубави које гину

И да пољубим сваког ко одлази

У даљину.

Волим болесне руже,

Жене кад од чежње вену,

Волим суморну, тмурну

Маглу јесењу.

Волим куцање тужних сатова,

Њихов самртни, претећи крик:

Велике Смрти, свете Смрти

Нестални лик.

Волим оне који путују,

Који плачу и буде се без воље,

У хладној зори, под ињем

Слеђено поље.

Волим уморна одрицања

Плач без суза, мир и одморишта,

Мудраца, песника и болесника

Уточишта.

Волим оног ко се обмануо,

Ко је посрнуо, пао и клео,

Који не верује, који је тужан:

Свет овај цео.

Ја сам рођак смрти.

Волим љубави које гину

И да пољубим сваког ко одлази

У даљину.

(1907)