![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgc95t8W9o6CB4ILPHT8I5RGp8vtTBLbQkSZqOi_bi8PZFQX22Tws0EI8N1-_pzpzwQ3FLgOfiKTxqVQkHz77ubik3jEuevVgNkBCyKDXngEu_7Y-yGxxe4UQUujsMUxovii19cDj7w-aY/s1600/varlam-salamov.jpg)
Ни на какве хероје немислим, већ пре на
Оне јаче и боље од мене,
Који не чекају ни зрака ни трена
Дуж путева у дане маглене.
Који су навикли, као ја, на прасак,
Сваким нервом и мишићем својим,
Који нису фитиљ за динамит,
Но ватра што уз фитиљ пузи, дим.
Сред дрвећа, звери и људи.
На земљи, на путу према небу
Не треба нико да ме води,
Све што знам, знам по себи.
С младалачким жаром, као ножем,
Почех да мерим живот и људе:
Претеже онај са тврдим челиком –
Потегни нож! Докажи! Па шта буде!
Никакве пороке, вође који суде,
Ни следбенике бога ватре, не,
Ја тражим оне праве људе
Који су јачи и бољи од мене.
Са руског превео Дејан Михаиловић
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!