уторак, 21. април 2020.

Јован Христић – УГАО

Ако знаш да иза свакога данас мора доћи
Једно сутра, али не случајно као пролазник 
Који ти се укаже иза угла, и ти знаш
Да је то могао да буде и неко други,
Неко ко није ни онај први, а ни онај други 
На кога си помислио, ако знаш
Да је то могао да буде твој сусед, или онај
Што станује на другом крају града, али ако само знаш 
Да је то морао да буде неко, да је морао
Да се појави иза угла када си ти наилазио, 
Хоћеш ли прићи углу и стати
Чекајући да се он појави? 
Хоћеш ли му Рећи: Хајде, време је? И он ће доћи
Чекао га ти, или само прошао не осврћући се, 
Али он мора да се појави, да те сретне,
Да прође поред тебе, да те погледа, 
Иако ни он не зна на коме углу си ти
Мораш да се појавиш пред њим исто онако 
Као што се он појављује пред тобом, 
Потпуно случајно – могло је да буде, 
Потпуно случајно – могло је и овако –
Треба само проћи поред њега и погледати га 
Добро – јер сутра се без њега више неће 
Моћи живети.


петак, 10. април 2020.

Борис Вијан – СЛОВЕНСКО ЛИЦЕ

Словенско лице
Имам словенско лице
Рођен сам у Вилдавреу
Моји родитељи су били прави Французи
Моја мајка звала се Жан а мој отац Виктор
Али ја се зовем Игор

Моје име не подсећа на Лонгдок¹
Већ више на Москвори
Сасвим јасно
Кад ме неко замишља
Види једног барина
Који се спрема да пије из свог самовара
Словенско лице
Имам словенско лице
То ме прогања већ толико дуго
Да сам постао Словен мимо своје воље
И то не примећујући

Словенску душу
Имам словенску душу
Никад нисам био даље од Пантинске митнице²
Све што имам руско то је име
Али и то је доста
Толико сам већ слушао
Како људи говоре да сам
Аутентичан Рус
Да већ имам све њихове навике
Живим од закуски
Клопам пирошке
Пијем вотку
Усред оброка

Словенску душу
Имам словенску душу
Толико сам под утицајем свог имена
Да сам наредио да ми на све прозоре куће ставе
Гвоздене завесе³
Али ја их држим дигнуте…
                               Словенску душу…

Превела с француског Миреј Робен-Томић



¹Француска провинција
²Предграђе Париза
³Песник мисли на „гвоздену завесу“ између Истока и Запада

петак, 03. април 2020.

Звонимир Голоб – ДВОЈЕ

Стави руку на моја уста,
на њима већ је твоја рука.
Наслони образ на мој образ.
Наслонит ћеш га
на своје лице.
На моме рамену
будеш ли ме љубила
већ су твоје усне.
Ако си моја
већ си била моја.
Пољуби ме.
Већ си ме пољубила.
Затвори очи, видјет ћеш
како их затварам
како се затварају.
Испод сиве крошње уснула
наћи ћеш себе како спаваш.

Арсен Дедић – НИ ЈЕДНО ДРУГО ВРИЈЕМЕ НИЈЕ МОЈЕ

Други су још далеко
име ће ми бити славно
стигао сам прије свију
ал је било прерано

Други су преда мном
пуштам их јер ми је јасно
стигао сам послије свију
ал је било прекасно

Ни једно вријеме није моје
ја висим као
дрвени лутак
казаљке неће да се споје
погријешим увијек
за тренутак

Напокон – сви уз мене
све мртво и све живо
стигли смо у правом часу
ал је вријеме било криво

среда, 01. април 2020.

Милован Илић Минимакс – ПРВИ АПРИЛ

Албанац Србина узео за кума,
Словенац Македонцу најбољи друг.
Босанац због памети сишао са ума –
Србија вратила девизни дуг.
Црногорац ради у трећој смени,
Хрват Србину рекао брате,
Србин спремио доручак жени –
Цела Србија подигла плате.
Босанац заволео Љубљану,
Црногорац на послу гризе,
Словенац Словенцу нашао ману –
Србија изишла из кризе.
Србин Србину не преотима жену,
Војводјанин Албанцу цимер,
Македонци не питају за цену –
Србија служи за пример.
Хрват искључиво ћирилицом пише,
Словенац и Босанац – оличење слоге,
Албанац се не размножава више –
Србија стала на своје ноге.
Није важно што није: важан је стил.
Живели ми! Живео – први април!


Можда вас ово занима