Играћемо опет бурни валс, кô прије;
С радошћу на лиду минућемо салу,
Као да никад ништа било није!
А затим ће доћи весели кадрили,
Музика ће страсна да хуји кô бура;
Госпође ће бити у млетачкој свили,
Господа у руху од црног велура.
За тим ће властела у зборе да тону!
Млађи о јунаштву, песништву, и вину,
Старији о небу, о старом Платону,
И о сколастици, Светом Августину.
Ми ћемо, међутим, сести у дну сале,
У меке фотеље, не слушајућ тезу,
И написаћу вам, хитро, кô од шале,
Један тужан сонет на вашу лепезу.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!