И бршљан за твоју косу, твоје лице.
Онда се машам руком за небо и у море
Да ти ублажим очи, упаљене, што горе.
Птице у замку хватам и са неба их свлачим
Па те у њихов глас и перје облачим.
Понекад: земљу копам и у њу те скривам
Па не знам да ли сам мртав или бивам.
У сну се трзам: песмо, шта ти треба?
Видик на реку? Птица? Комад неба?
Ништа ми не треба - кажеш - ја сам гола.
шумим као живот, ветар, смрт, топола.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!