Тамом је овдe све застрто

и тихо је као на дну…

Ваша висости жено,

сањам ли да сте ту?

Нема ту довољно светлости,

стално прокишњава кров.

Жено, ваша висости,

на чији дођосте зов?

О, долазак ваш је ко ватра.

Од дима не могу дисати…

Па, изволите унутра.

Зашто на прагу стајати?

Одакле стижете? Ко сте ви?

Ах, баш сам смешан ја човек…

Па ви сте врата побркали,

улицу, град и век.