![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEinOgnOcCAjpDf_fU_tHfsw7S86U3Ib6gsXjU7OViMLMAibqnMno0YzVI1Ew3x507Dia2-PLgLaHEafTHyrKd9HByQHynJzEgImIrqdiCzVPyVvuCE-feTbCR6J8ILe5rTPXEmyErZk9fo/s200/STG25891dobrisa+cesaric.gif)
Љубећи се од постања
Кроз маглу свијета двоје блуди,
Са чудном чежњом, да се нађу
У метежу страних људи.
Размишљају о себи често
И преварит ће се кадикад,
Да су једно друго нашли,
А неће се наћи никад.
Па ипак, он ће једном доћ
У собу онога хотела,
У ком је она цијелу ноћ
Уз уздисаје мора бдјела.
Пред зору, кад у кревет легне,
На ону мислецћ коју тражи,
Ни слутит неће, да му јорган
Покриваше већ њене дражи.
И можда ће у ресторану
Из оне часе он да пије,
На којој бјеху њена уста
Неколико дана прије.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!