05 јануар 2018

Миклош Радноти | ЖИВАХНИ СТИХ ПОСЛЕ ЖЕТВЕ



Лепо је уз звиждук или певушећи
обујмити драганину главу ко
старица што мрмља играјући се са
мачком која се пред капијом башкари
овде стогове разносе по стрњишту
дева млађана узвикује трчећи док
ветар пирка под сукњом тврде су
јој бутине а миле косе су јој (љубим их)
стог зелени у распеваном наручју мом!

16. јануар 1930.
  • Превод Стеван Молнар

Нема коментара:

Постави коментар

Све што напишете је слика вашег образа!