у маси људи зачућу тихи смех.
И сетићу се одмах: модрина неба вечерњег,
твоје лице – и снег, и снег, и снег...
Можда у Чилеу или у Парагвају
или у једном једином родном крају
– Зар ме не познајеш? – упитаће вољени глас.
А ја ћу одговорити: – Не, не познајем вас.
Па ипак – ма где то било на свету,
између свих и свег,
ја нећу заборавити наших улица ветар,
твоје лице – и снег, и снег, и снег...
С руског превела Љубица Несторов
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!