У сваку реч је стао цео том.
Живела. Волела. Певала и тужила ко птица.
Градила себи бродове и дом.
Да се опет врате, бродови ће зато отпловити само
(мада се враћати можда неће увек).
И умиреш зато да се будиш тамо.
И све је у томе: године су крхке исто ко и век.
Прскају атоми. Личе на силом раздвојене људе.
Ал’ и у самоћи некад мира има.
Па ако прихватиш све што мора да се буде,
живећеш само с тихим радостима.
С руског превела Љубица Несторов
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!