11 децембар 2014

Славко Вукосављевић | РУБ



Већ нема ништа у мени што може још да гине.
Тражећи некога другог, изгубио сам себе сама,
па су ми руке празне кô зраци месечине,
а нежност ми је море са пустим обалама.

Нема коментара:

Постави коментар

Све што напишете је слика вашег образа!