Самоћа је попут кише.
У вечери из мора се диже,
из равница пустих и далеких стиже,
иде у небо где је увек има.
И тек са неба пада по градовима.
Пада пре него светлост је изашла,
кад улице се окрећу спрам зоре,
и кад се тела што нису ништа нашла,
разочарано деле пуна море,
и кад људи што од мржње горе
у постељи једној морају спавати.
Тада долазе таласи самоће...
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!