Многи од керова који ноћас хрчу по тротоарима
несумњиво сањају твоје кости
и ја се добро сећам твојих костију у месу,
а најбоље у оној зеленој хаљини
и смеђим ципелама с високом петом
вечито си псовала кад попијеш, коса ти је опадала
а ти си хтела да експлодираш од онога што те је мучило:
трулих сећања на трулу прошлост,
од којих си на крају и побегла у смрт
а ја сам остао сам са трулом садашњицом

Џејн, мртва си већ двадесет година,
а ја те памтим боље него ма коју другу
једина ти си схватала сву узалудност нашег постојања
друге су се жене само нервирале због бесмислица
упорно хистерисале над глупим ситницама

Џејн, тебе је убило то што си превише знала
дижем пиће за твоје кости
о којима овај кер још увек сања.