Гола си тако једноставна ко једна од твојих руку,

глатка, земаљска, малена, обла и прозрачна,

имаш црте месеца, путеве јабуке,

гола си тако танка као голо жито.

Гола си тако модра као ноћ на Куби,

на коси имаш звезде и биљке повијуше,

гола си тако жута и неизмерна

као лето у некој златној цркви.

Гола си малена ко један од твојих ноката,

обла, танка, ружична све док се не роди дан

и док се не повучеш у подземље света

као у дугачак тунел одеће и дела:

твоја се светлост гаси, одева се и остаје без лишћа

и поново се претвара у једну голу руку.