Код њих чија љубав наранџа је сува

Што без рујног нектра древни мирис да,
Тражих Бескрај који човеку грех чува,
А нађох тек Бездан душманина сна.

Бескрај – сан поносни што свом снагом љуља
Крошње и сва срца слично песку фином!
Бездан – пун отровних шибљика, где куља
Смрадни ток белила измешаног с вином!

О ти заљубљена, о рујна, о тајна,
занета кроз свеће и кад ниси знала
који Дух те пови ту ноћ кад си вајна.
Слику Светог – Срца Христа целивала.

Колена отврдла под молбама пустим
Љубим ти, и стопе што смириће море,
Да на мршава ти бедра главу спустим
И под горком хаљом да ридам до зоре:

Ту, светице моја, пун пијаности димне,
Далек црном Бездну и Бескрају драгом,
Кад отпевам тихо своје дуге химне
Успаваћу своју бол на твом телу благом.

Код њих чија љубав наранџа је сува
Што без рујног нектра древни мирис да,
Тражих Бескрај који човеку грех чува,
А нађох тек Бездан душманина сна.

Бескрај – сан поносни што свом снагом љуља
Крошње и сва срца слично песку фином!
Бездан – пун отровних шибљика, где куља
Смрадни ток белила измешаног с вином!

О ти заљубљена, о рујна, о тајна,
занета кроз свеће и кад ниси знала
који Дух те пови ту ноћ кад си вајна.
Слику Светог – Срца Христа целивала.

Колена отврдла под молбама пустим
Љубим ти, и стопе што смириће море,
Да на мршава ти бедра главу спустим
И под горком хаљом да ридам до зоре:

Ту, светице моја, пун пијаности димне,
Далек црном Бездну и Бескрају драгом,
Кад отпевам тихо своје дуге химне
Успаваћу своју бол на твом телу благом.