Сиви су: под небом ждрали, мрак који сипи, пут, брегови мали.Свије се јесен, и свали На сваки кут.Једва се спушта и чује вечерње цркве звон. Прошуми, кљује.Пепелом загробним трује Душе удављен тон.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!