Прво су прсти,Онда су руке ишчезле
И поједноставиле се са
ваздухом
Који је постао плав
где си остала.
Даљина те је затим
претворила у тачку,
У малу црну тачку без
очију, без косе, без ногу,
На крају: као камен си
претегла у воду раздаљине.
Најзад си целовитија
но икад на дну овог сећања.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!