Можда не бити значи
бити без тебе,
да не идеш режући
подне
као модри цвет, да не корачаш
касније између магле
и опека,
да нема оног светла које носиш у руци,
које други, можда, неће
видети златно
које можда нико не примети
да је расло
као румено порекло неке руже,
и да не постојиш, најзад, да ниси дошла
опора, узбудљива, да упознаш мој живот,
ударац ружина грма, жито
ветра,
и отада постојим јер ти постојиш,
и отада јесам, јеси и јесмо,
и за љубав бићу, бићеш, бићемо.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!