недеља, 08. септембар 2013.

Пабло Неруда: СОНЕТ 69



Можда не бити значи бити без тебе,
да не идеш режући подне
као модри цвет, да не корачаш
касније између магле и опека,

да нема оног светла које носиш у руци,
које други, можда, неће видети златно
које можда нико не примети да је расло
као румено порекло неке руже,

и да не постојиш, најзад, да ниси дошла
опора, узбудљива, да упознаш мој живот,
ударац ружина грма, жито ветра,

и отада постојим јер ти постојиш,
и отада јесам, јеси и јесмо,
и за љубав бићу, бићеш, бићемо.

Нема коментара:

Постави коментар



Можда вас и ово занима

Пратиоци сајта