Седим, руку скрштених,
на свом пртљагу,
мален, згурен, сив.
Никога ништа не питам.
Никога не чекам.
Не знам одакле сам дошао
ни куда сам то кренуо.
У сандуку су моје књиге.
У коферу су моје кошуље.
Све сам спаковао што сам имао.
На глави ми
шарена капа,
мој понос и радост велика.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!