четвртак, 25. април 2013.

Јелена Спиридоновић Савић: САЊАЛИЦА



Ти стојиш на рубу живота
као на рубу шуме
огромни бели цвет;

и сјајем очију твојих
продиреш кроз све магле
у чаробног Светла свет.

Ти чујеш Песму Сунца
и шарене цветне корале
у краљевско — плави дан;

и музику свих звезда,
магијску Тајну ноћи,
и птице ти Лет је знан.

Гором те чекају срне,
лептири венац ти праве,
ласте на руке лете;

пути те далеки здраве
јер ти си њихов цео:
песник и велико дете.

А промичеш ко ветар
крај наших улица, кућа:
усамљен, близак и стран,

и носиш наш заједнички живот
ко звездану заставу сјајну
дигнуту у неба Сан.

И док занесен идеш
цвет заборава ниче,
где твоја нога крочи,

а вечно цветају плава мора
тамо... иза зелених гора
азурно за твоје очи

те бездане... бездане очи.


http://www.poezijasustine.rs/jelena-spiridonovic-savic

Нема коментара:

Постави коментар



Можда вас ово занима

Пратиоци сајта