петак, 19. април 2013.

Слободан Ракитић‎: ‎ЧИЈА СИ СЕНКА, ДУШО МОЈА



Чија си сенка, душо моја,
чије те стопе свуд прате?
Зрела се жита у пољу злате
и даси горњега слоја.

За неки други мењала би век,
за друго јутро, други дан,
за огртач друкчије ткан.
Радије отров – но лек.

Душо моја, у пољу, сама,
тражећи место где је дубља тама,
тумараш као пламен бледи.

Чили и плод на нестварној грани,
у једну тачку сливају се дани
и дах се на усни већ леди.

http://www.poezijasustine.rs

Нема коментара:

Постави коментар



Можда вас и ово занима

Пратиоци сајта