![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgdsEAjo770MUEfKd2cTUSK2IWQk54kD4qS9xyI1wIXVpVzJqSLgUiJQM_ezB8XbYTUr18Hk09PkBPnZ9E3zGSlhION3DWqvVm_J8azvOAAFQWHpRmj9OmE_ZRDCe8jFUyNTG5MdafpP-Y/s200/kul-slobodan-raketic.jpg)
чије те стопе свуд прате?
Зрела се жита у пољу злате
и даси горњега слоја.
За неки други мењала би век,
за друго јутро, други дан,
за огртач друкчије ткан.
Радије отров – но лек.
Душо моја, у пољу, сама,
тражећи место где је дубља тама,
тумараш као пламен бледи.
Чили и плод на нестварној грани,
у једну тачку сливају се дани
и дах се на усни већ леди.
http://www.poezijasustine.rs
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!