са што мање разлика у срећи
са своје сам силазио звезде
трудио се да не будем већи.
Цео свет сам држао на оку
да не чини што ти не би хтела
револвер сам носио о боку
спремао се на опасна дела.
Кад си руку пружила за дугом
плако сам од велике части
господар сам ал’ ћу бити слугом -
смањујем се да ти можеш расти.
Шта је после било не зна нико
и за дуго нико неће знати
ја је чекам зна се тек толико
да ми се са своје звезде врати.
https://www.poezijasustine.rs
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!