Још сам
ја весео
мада се
нећеш удати за мене.
Та
младићи су само сене,
не купе
новац, већ успомене.
Бићеш
госпа гојна,
удата
често мало,
а
серената недостојна.
Али ће на
дну честите душе
и
грађанских жила,
као
гудало из далека,
као моја
невидљива рука,
свирати
сваки лептир бео,
и сваки
јастук врео.
Пријатељ
мој месец невесео,
у страсне
ноћи мајске,
голицаве
бестидне рајске
песмице,
јер си ма часак само
драга
једног попца била
у трави.
И кад
тада останете насамо
имаће
твој мужић
грдних
мука.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!