пао по женском
телу медном
умирао би радо.
Шарени просјаци
под твојом ногом
рикали би узалуд
за Богом.
Осмех би ти
разочаран и благ
падао са крста,
као голуб
бео и драг.
А да небо загрми
и распе камење
са путева стрми
у девети час.
Очи твоје не
би дизо криком.
Заогрнут модрим
олујним видиком
умирао би мирно
после сласти.
Мутним би оком
гледао по небу,
како тама и
ужас расту.
А из жила плавих,
набреклих од хода
капала би крв
и вода,
на клечећи женски
стас.
kakav maher... pozdrav nevernicima.
ОдговориИзбришиerotika
ОдговориИзбриши