понедељак, 10. септембар 2012.

Драгиња Адамовић‎: ЖАР СРЦА



Жар срца растаче ми тело својом ширином
вековно струјање опере прах цвета
за дан и ноћ винем се у недоглед
и тако невидљива у рађању новог
милујем оком и дарујем руком мајке
нежни пород што ниче из моје крви

Душа ми над земљом дрхти ко суза у оку
као да од њега жели да се одвоји:
попут пијанца очи се упијају
у загонетку живљења

Недокучива загонетко
шапни очима
да их не осуђујеш што су пијане
и душа неће жалити за несаним ноћима

1 коментар:

  1. Ova čudesna pesma opija lepotom i istinom. Koliko nas ima u nama. Koliko duša drhti i lebdi u traženju puta do života, onog koji prianja uz usmeh sreće, koji taj osmeh zaiskri suncem življenja. Nesane noći i usnuli dani se smenjuju u životu, a duša lebdi i traži sebe. Zagonetka života je nedokučiva. Zagonetka ljudske duše i želja duše je pečat svakome, lični. Neka živi život. Neka žive pesnici koji dušu odmore i nahrane istinom, lepotom, pesmom.... *VeraNada*

    ОдговориИзбриши



Можда вас и ово занима

Пратиоци сајта