24 мај 2012

Сергеј Јесењин‎: ПИСМО МАЈЦИ



Јеси л’ жива, ти, старице драга?
Жив сам и ја. И поздрав ти шаљем!
Нек вечерња она светлост блага
Дом твој купа невиђеним сјајем.

Јављају ми да си забринута,
Да те за мном туга стегла љуто,
И да често излазиш до пута
С изношеним старинским капутом.

Да ти стално, у сутону меком,
Иста слика пуну стравом таму:
У кафанској тучи као неко
Зарио ми испод срца каму.

Немој више бити брижна лица!
Само тлапњом страшно мучиш себе.
Нисам тако тешка пијаница,
Да бих умро не видевши тебе.

Као некад, нежан сам и сада,
Живим само једно сањајући,
Да се опет из овога јада
Што пре вратим нашој трошној кући.

Вратићу се кад нам башта грање
У пролеће бело испреплета.
Али немој опет у свитање
Да ме будиш ко пре осам лета.

О, не будин одсањани жамор,
Не оживљуј што је хтела душа –
Одвећ рани губитак и замор
У животу морадох да кушам.

И не учи да се молим. Нећу!
Минуло ми прошли дани скрише.
Само ти ми, мајко, носиш срећу,
Као ти ми не сја нико више.

Зато немој бити забринута,
И не тугуј за мном тако љуто.
Не излази пречесто до пута
С изношеним, старинским капутом.

5 коментара:

  1. Анониман24. мај 2012. 13:14

    О, не будин одсањани жамор,
    Не оживљуј што је хтела душа –
    Одвећ рани губитак и замор
    У животу морадох да кушам.

    Prelepa pesma.
    Majka, jedina iskrena ljubav od nje dolazi, večna!

    Znam, tužno je doveka!

    Jasminka M.

    ОдговориИзбриши
  2. jel ovo prava verzija ili malo izmenjeno??

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Postoje razliciti prevodi. A poezija se u stvari ne prevodi, vec prepeva, jer treba da bude u duhu jezika, oa onda zadrzati rimu, melodiku, itd.

      Избриши
  3. Анониман9. јун 2013. 17:48

    najtuznija pjesma po meni...

    ОдговориИзбриши

Све што напишете је слика вашег образа!