Знам час када најмирније лицесвирепо грчење измени:
зачас мукла мука избије из тмице;
то не виде људи вревом залуђени.
Ви, моје речи, одајете узалуд
тајни ујед и кроз срце студ;
у праву је онај кога мук не штреца:
песма спокојства је песма која јеца
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!