14 фебруар 2012

Франческо Петрарка‎ | ‎ ***



Блажен био дан, месец и доба,
година и место предео и време,
кад су моје усне задрхтале неме,
а њене ме очи свезале ко роба.

И блажена нек је моја прва патња,
с којом ме беше љубав измучила,
и лук и стрела што ме оборила,
и ране што срцу моме посташе пратња.

И блажени нек су крици жудње веље,
с којим сам звао име чисто,
те обилне сузе, уздаси и жеље,

ко и бели папир на којему сада
стичем себи славу: и мис'о ми, исто
што је само њена, што њој само спада.

1 коментар:

Све што напишете је слика вашег образа!