Једној дубровачкој дами под маском
![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjhCG0alyK7vtsvWAe3FyM-Cj45Z7ZrAjcg6ZOv9LccINckWqB9HxlAzZ-sd4RITSyaYZ48eRzDIft0Q5bsCI2jHdH18XOespqEqEVvF0pLp2DWPb_HMo4Ou4Do9hR9JNkYivTo_2KStNk/s200/1velimir-rajic.jpg)
У ведрој шали, разговору медном,
Потражим лека свом животу ледном -
И ти си пришла, и руку ми дала.
Ја не знам ко си... Велика ти хвала
На пажњи што си указала једном
Малаксаломе; што си речју чедном
Васкрсла гробље прошлих идеала.
Крај тебе ја сам оживео мало,
И срце, мртво, куцати је стало
К'о и пре што је куцало и било.
Сва прошлост моја, у свечаном руху,
Све жеље, наде, куле у ваздуху,
То све се мени, покрај тебе, снило...
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!